Danas se podrazumeva da vino pijemo iz čaša od glatkog, providnog stakla, sa ponekim izuzetkom. Čaše kakve danas poznajemo proizvod su milenijumskog neprekidnog razvoja, koji datira još od desetog veka u kome se vino pilo iz jednostavnih drvenih sudova ili iz metalnih čaša, često sa složenim dekoracijama. A pre desetog veka – staklene čaše bile su popularne i u doba starog Rima, i bile su jednostavne, široke, često bez stopice, i namenjene za ispijanje vina pomešanog sa vodom.
Dominacija Venecije i Boemije
Zajedno sa krajem Rimskog carstva, nestala je i staklarska industrija, da bi se vratila tek u desetom veku, usled velike potrebe za crkvenim vitražima. Čaše za piće, zajedno sa ostalom staklenom galanterijom, postale su veoma traženi luksuzni predmeti koji su koštali mnogo novca i centar njihove proizvodnje bio je na ostrvu Murano kraj Venecije. Dominacija muranskog stakla bila je tako snažna da je vlast u Veneciji 1291. godine donela zakon da se sve staklarske peći moraju premestiti iz grada Venecije na ostrvo Murano, a zanatlije nisu, pod pretnjom smrti, smele da napuštaju ostrvo. Tajna venecijanskih staklara zvala se cristallo, postupak za pravljenje potpuno bezbojnog stakla, uz pomoć kvarcnih oblutaka.
U sedamnaestom veku, i Češka se ustoličila kao dominantan staklarski centar, sa dugom istorijom staklarstva koje je sezalo do trinaestog veka. Češki staklari razvili su postupak za pravljenje bezbojnog stakla velike čvrstine, koje se moglo oblikovati sečenjem. U devetnaestom veku češki staklari izvozili su staklo širom sveta, i ono je, usled pristupačnih cena, ukrašavalo i domove ljudi iz srednje klase, a veliki deo ponude činile su i elegantne, bezbojne vinske čaše.
Crkva je uticala na oblik vinskih čaša?
Vrlo važan korak u razvoju čaša za vino napravljen je 1675, kada je Englez Džordž Ravenskroft uspeo da ponovo otkrije venecijanski postupak za pravljenje kristala, to jest olovnog stakla. Ne zna se da li mu se to dogodilo slučajno, tek, njegovo otkriće utemeljilo je razvoj savremenih vinskih čaša i učinilo Veliku Britaniju jednom od vodećih staklarskih sila.
Ne zna se kada su tačno i kada uvedene čaše sa balonom, odvojenom stopicom i dugom nožicom, to jest savremene čaše za vino, jer je posredi bila duga evolucija od čaša koje su više podsećale na današnje čaše za žestoka pića. Jedna intrigantna teorija govori da je posredi bio uticaj crkve: čaše su, po ovoj teoriji, oblikovane po uzoru na pehare koji su se koristili u pričešću. Kako bilo, današnji izbor čaša za vino izuzetno je širok, ali one gotovo bez izuzetka imaju isti osnovni oblik i izduženu nožicu koja omogućava da ne dodirujemo balon čaše, prljajući ga i nepotrebno zagrevajući vino. Izvedenih oblika je mnogo, i posvećeni su stilovima vina, pa čak i pojedinačnim sortama.
Mala umetnička dela od stakla
Pravi oblik čaše jako uvećava zadovoljstvo u vinu, i to važi i za mašinski pravljene čaše, i za luksuzne ručno rađene i duvane čaše. Neke od ovih čaša prava su mala umetnička dela, kao u slučaju one koje Kurt Jozef Zalto pravi za istorijsku kuću Josephinenhütte. Kod nekih je čaša akcenat stavljen na enološku preciznost, a forma na graciozan način prati funkciju, kao kod čaša kuće Sydonios, koje su rezultat dugog istraživačkog rada, lake su kao pero, otmene i spremne za najzahtevnije degustacije.
