Napoleonovo neočekivano nasleđe u svetu vina

Kada pomislimo na Napoleona Bonapartu, pred očima nam iskrsavaju slike velikih bitaka i carske moći. Ipak, izvan bojnog polja, ovaj Korzikanac ostavio je neizbrisiv trag u svetu vina – nasleđe jednako trajno kao ono koje su ostavili za sobom njegovi osvajački pohodi. Od preoblikovanja vlasništva nad vinogradima, preko uticaja na globalnu trgovinu, pa do inspirisanja sistema klasifikacije vina, Napoleonov uticaj na vino zahvatio je mnoge sfere, i oseća se i do danas.

Francuska revolucija i preraspodela vinograda

Pre Francuske revolucije, većina najboljih vinograda u Francuskoj bila je u posedu Katoličke crkve i plemstva. Revolucionarna vlada zaplenila je ove posede, a Napoleon, kao Prvi konzul i kasnije car, nadgledao je njihovu preraspodelu. Kroz Napoleonov zakonik i zemljišne reforme, vinogradi su razdeljeni i prodati privatnim građanima, često sitnim poljoprivrednicima ili trgovcima, što je dovelo do snažnih efekata u regijama kao što su Bordo i Burgundija. Mali vinogradari dobili su pristup novim imanjima, podstičući raznolikost stilova i takmičarski duh koji je dovodio do inovacija i umnogome unapredio kvalitet vina.

Rat, trgovina i širenje vina

Napoleonove vojne kampanje takođe su preoblikovale trgovinu vinom. Njegov Kontinentalni sistem, blokada usmerena na slabljenje britanske trgovine od 1806. do 1814, poremetio je tradicionalne trgovačke puteve, što je temeljno ugrozilo Bordo koji je u velikoj meri zavisio od izvoza u Veliku Britaniju, ali mu je i dalo podsticaj da nove kupce traži u Rusiji, Skandinaviji, Americi…Napoleonov poraz kod Vaterloa 1815. označio je novo otvaranje trgovačkih puteva, što je dovelo do naglog rasta potražnje za crvenim vinima Bordoa. U decenijama nakon napoleonskih ratova, uspostavljen je novi pakt francuskih vinara i britanskih kupaca koji do danas nije raskinut.

Poslednje godine života i vina iz Južne Afrike

Sam Napoleon bio je veliki ljubitelj vina, a istorijski zapisi sugerišu da je uživao u pino noaru iz apelacije Šamberten, prestižne grupe od devet grand cru vinograda iz Burgundije. Legenda govori da je Napoleon razblaživao vino vodom, što je i u to vreme smatrano za ozbiljan prestup u tretmanu vina. U izgnanstvu na Elbi, Napoleon se, navodno, žalio na nizak kvalitet lokalnih vina, a u drugom i konačnom izgnanstvu na ostrvu Sveta Jelena, Napoleon je otkrio vina iz Južne Afrike, i to vina sa poseda Groot Constantia, najstarijeg na kontinentu.

Klasifikacija Bordoa iz 1855

Možda najpoznatiji doprinos Napoleonove porodice vinskoj kulturi Francuske došao je kroz zvaničnu klasifikaciju bordovskih rodova iz 1855. godine, koja se održala i do naših dana. Te godine, Napoleon III – njegov sestrić – bio je domaćin Svetske izložbe u Parizu, događaja koji je trebalo da prikaže francusku izvrsnost. Kako bi impresionirao međunarodne posetioce, naredio je rangiranje najboljih vina Bordoa, sa fokusom na regije Medok i Sotern. Trgovci su klasifikaciju bazirali na istorijskoj reputaciji i ceni, učvrstivši imena poput Château Lafite i Margaux kao bordovske vinske ikone. Iako je u trenutku stvaranja klasifikacije Napoleon Bonaparta već decenijama bio mrtav, ona je posledica njegove vizije o standardizaciji zakona i promociji francuske kulture u svim njenim aspektima, uključujući i kulturu hedonizma.

Napoleonovo nasleđe dokazuje da čak i u ratnim i revolucionarnim previranjima bezvremeni karakter vina ne samo da može da preživi, već i da cveta i širi se.