Uzbudljivo ime za uzbudljivi vinski pokret iz najpoznatije italijanske regije! Supertoskanci su smela, izražajna crvena (i povremeno bela) vina koja prkose tradicionalnim pravilima vinarstva u Toskani. Dok je Toskana poznata po kjantiju, koji se prvenstveno pravi od sanđovezea, za pravljenje supertoskanaca koriste se međunarodne sorte poput kaberne sovinjona, merloa i siraa. Ova vina nude bogate, složene ukuse, baršunaste teksture i izuzetan potencijal za odležavanje, što ih čini omiljenim među kolekcionarima i ljubiteljima vina.
Pojam “supertoskanci” nije zvanična klasifikacija, već nadimak za ova buntovna vina nastao tokom sedamdesetih godina prošlog veka. Nastala su kada su vizionarski vinari želeli da stvore vrhunska vina izvan strogih pravila sistema Denominazione di Origine Controllata (DOC). Korišćenjem netradicionalnih sorti grožđa i metoda, stvorili su vina koja se mogu meriti s najboljim iz Bordoa i doline Napa.
Vina koja su sinonim za prestiž
Pokret supertoskanaca započeo je krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, kada su vinari u Toskani bili frustrirani rigidnim DOC pravilima koja su zahtevala visok procenat sanđovezea i ograničavala mešanje sorti. Pioniri poput tvorca vina Sassicaia, Markezi Mari Inćiza dela Roketa, i porodice Antinori koja je stvorila čuveni Tignanello, predvodili su pokret čiji su pripadnici eksperimentisali sa francuskim sortama grožđa i modernim tehnikama, poput odležavanja u malim francuskim hrastovim buradima umesto velikih bačvi od slavonskog hrasta.
U početku su ova vina bila klasifikovana kao skromna Vino da Tavola (stona vina) zbog nesaglasnosti s DOC pravilima. Međutim, njihov izuzetan kvalitet brzo je stekao međunarodno priznanje, dokazujući da Toskana može proizvesti vina spremna za globalnu scenu. Kao odgovor, Italija je 1990-ih uvela oznaku Indicazione Geografica Tipica (IGT), pružajući supertoskancima prikladniju klasifikaciju koja priznaje njihovu izvrsnost. Danas su supertoskanci sinonim za prestiž, s ikoničnim imenima kao što su Ornellaia, Masseta i Solaia, koja dostižu visoke cene i imaju posvećene poklonike. Ona su ambasadori Toskane, regije koja ume i da poštuje svoje dugo nasleđe i da prihvata inovacije.
Važno je shvatiti da ne postoje dva ista supertoskanska vina: to nije stil, već filozofija koja prevazilazi geografiju i teroar. Neka teže ka bordovskim kupažama u kojima dominira kaberne sovinjon, dok druga ističu živopisnu voćnosts sanđovezea. Ova raznolikost obezbeđuje da postoje supertoskanci za svačiji ukus.
Srećna greška dovela je do izuzetnog vina
Jedno od istaknutih supertoskanskih vina jeste Petrolo Galatrona, važno kolekcionarsko vino i esencijalni primer pokreta.. Čisti merlo nastao u Val d’Arnou, ovo vino iznenađuje baršunastom teksturom, ukusima tamnih bobica i nežnim taninima, dokazujući svestranost Toskane i parirajući čak i velikim merloima iz Pomerola. Smeštena u ruralnoj Toskani, vinarija Petrolo, sa korenima iz srednjeg veka, može se pohvaliti istorijskim tornjem za osmatranje koji se uzdiže nad vinogradima. Godine 1947. porodica Sanjust kupila je imanje, posadivši sanđoveze za skromni kjanti koji je pravila sve do kraja XX veka. Inspirisani supertoskanskim pokretom, vlasnica vinarije Lucija i njen sin Luka, posadili su merlo. Sprva su planirali da ga kupažiraju u etiketu Il Torrione, koja se i danas pravi od sanđovezea, merloa i kaberne sovinjona. Godine 1994. napravili su “kobnu” grešku, kasno obravši merlo i stoga ga vinificirajući odvojeno. Vinski kritičar Džejms Sakling, degustirajući rezultat, ubedio ih je da flaširaju vino kao monosortnu etiketu od merloa. Porodica je prihvatila sugestiju i vinu dala ime po tornju Galatrona.
Ovo je samo jedna od uzbudljivih priča o vinima koja su zauvek promenila lice vinske Toskane.
