Uparivanje vina i muzike

Verovatno i vi volite da uparujete vino i muziku, i to, kao i većina nas, radite bez razmišljanja. Kod vinoljubaca se često podrazumeva da dobro vino postaje još bolje kada se upari sa adekvatnom muzikom koja budi i uzdiže duh, u skladu sa ličnim muzičkim preferencijama. Ono što malo ljubitelja vina zna jeste da je uparivane muzike i vina postalo ozbiljna nauka, u kojoj su istraživači već pronašli standardne parove aroma i zvukova: klavirska muzika je, na primer, izvanredna pratnja za crvena vina, dok prozračan zvuk flaute korespondira sa belim vinima, i ovo je samo najgrublja moguća podela koja vinoljupca može povesti u dalje eksperimentisanje sa uparivanjem dve plemenite strasti.

Bobice podsećaju na klavir

Kako je napisao Harvi Stajman za Wine Spectator, za mnoge ljubitelje vina arome se jasno vezuju za određene instrumente iz orkestra klasične muzike, pa njega, na primer, sopran pevanje, kaoi violine i flaute, asociraju na suva vina od šardonea i sovinjon blana, dok ga mecosopran i viole podsećaju na šardone Novog sveta i na belo bordovsko vino odležavalo u hrastu. Violončelo po njemu ima “aromu” pino noara ili grenaša, a kontrabas – siraa i kaberne sovinjona.

A da ovo nije samo hir njegove mašte, govori i studija urađena u Oksfordu 2011. godine, u kojoj su istraživači predstavili učesnicima 20 različitih aroma iz standardnog kompleta za obuku u degustaciji vina. Kada bi pomirisali aromu, u rasponu od jabuke do ljubičice i dima drveta, volonteri su morali da kliknu na jedan od 52 ponuđena zvukova, birajući onaj koji ih u najvećoj meri podseća na miris. I sami istraživači bili su iznenađeni međusobnim saglasjem volontera o slaganju aroma i zvukova: slatki i kiseli mirisi najčešće su povezivani sa zvucima višeg registra, a zadimljeni i drveni sa onima iz nižeg registra. Bobice su ih podsetile na klavir – eto odlične ideje za uparivanje prokupca i kaberne sovinjona – a aroma mošuca je prizvala zvukove truba, trombona i horni.

Muzikom do bolje prodaje

Kakav je, dakle, tačno uticaj muzike na druga čula osim sluha? Najjednostavniji primer za upliv zvukova u naš misaoni proces je buka koja nas ometa da radimo: ne postoji čovek na svetu koji se oseća sasvim lagodno u gromoglasnoj buci. Na drugom kraju skale su suptilni uticaji muzike na naša emotivna i intelektualna stanja, a ona su obrađivana u većem broju naučnih radova, uključujući i sjajnu studiju Wine & Song: The Effect of Background Music on the Taste of Wine čiji je autor dr Adrijan C. Nort postavio pitanje – da li misli uzrokovane uticajem muzike mogu da utiču na čulo ukusa. Nort je došao do rezultata da muzika nabijena “teškim” tonovima i snažnim ritmovima dovodi do povećanja broja referenci na teško i snažno kod ispitanika koji degustiraju vino izloženi ovakvoj muzici, i to za čak 32 odsto.

Ovaj i slični radovi doveli su do mnogih pokušaja da se uparivanjem vina i muzike ostvari i bolja prodaja vina. U jednom supermarketu, klasična muzika dovela je do znatno bolje prodaje skupih francuskih vina u odnosu na nasumične pesme sa nedeljne top liste, sugerišući da emotivna reakcija na kombinaciju vina i muzike izaziva želju za kupovinom čak i u sterilnom ambijentu velike prodavnice.

Istraživanja na ovu temu će se nastaviti, a rezultati primenjivati u reklamiranju, plasmanu u prodavnicama, i u vinskoj kritici. Oni će nam, naravno, pomoći da i u svojim domovima pronađemo najlepšu sponu muzike i vina, podižući nivo našeg uživanja i u jednom i u drugom.